Наставници и сарадници

Наставници и сарадници на Православном богословском факултету

Проф. др Мирко Томасовић

Проф. др Здравко Пено

Проф. др Мирко Сајловић

Проф. др Срђан Симић

Проф. др Далибор Петровић

Проф. др Дарко Ђого

Проф. др Владислав Топаловић

Доц. др Ненад Тупеша

Доц. др Владимир Ступар

Доц. др Саво Денда

Доц. др Саша Шољевић

Доц. др Зоран Јелисавчић

Доц. мр Драган Учур

Ведран Голијанин, в.асс.

Биографије

Мирко Томасовић је рођен 10. фебруара 1953. године у Смрдељима, општина Книн, од оца Ђуре Томасовића и мајке Милице (рођ. Шарић). Основну школу је завршио у Ердевику, општина Шид (1961-1969), а богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки – Кистање (1969-1974). Теолошке студије је наставио на Богословском факултету у Београду. Уписао се 1974. године, а дипломирао 1978. У исто вријеме студирао је археологију на Философском факултету у Београду (1975-1979), на којем је стекао звање дипломираног археолога. Једно вријеме је провео на студијама у Хајделбергу. Послије завршених студија радио је као библиотекар на Теолошком факултету у Београду. Од 1982. године налази се у Грчкој. На Теолошком факултету Атинског универзитета докторирао је 1988. године са одличном оцјеном. Дуже вријеме је радио као званични преводилац за српски и грчки језик у Југословенској амбасади у Атини. Дужи низ година је радио као професор српског језика на Атинском универзитету. Мирко Томасовић је редован професор на катедри за Свето Писмо Новога Завјета на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. Узимао је учешћа на многим научним скуповима. У Грчкој често говори на јавним трибинама, радију и телевизији.

Здравко Пено рођен је 1961. године у Шипову (Босна и Херцеговина). Завршио је Економски и Богословски факултет у Београду. На Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну одбранио је докторску дисертацију под називом „Премудрост Божија по предању светих отаца и руска богословска струјања 19. и 20. века“. Редован је професор на Катедри за догматику са упоредним богословљем на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. Аутор је више књига, као и бројних теолошких студија и превода са грчког и руског језика. Главне теме којима се до сада бавио су из области догматике, катихетике, етике и биоетике. У свом богословском изучавању, полазећи првенствено од светоотачког Предања и Светог Писма, на савремен начин приближава истине хришћанске вјере и саборно искуство Цркве.

Мирко Сајловић је рођен 1966. године у Брчком (Босна и Херцеговина). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну одбранио је магистарски рад на тему „Обнова светогорског манастира Хиландара и његова улога у историји Срба XIII вијека (Утицај богословља Светога Саве на владарску идеологију Немањића XIII вијека)“, а потом и докторску дисертацију под називом „Црквена политика српскога цара Душана“. На Институту за источне цркве у Регенсбургу похађао је тромјесечни курс њемачког језика. Професор је на катедри за Историју Цркве и Историју помјесних православних цркава на Праволавном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. Сфере његовог истраживачког интересовања су из области Опште историје Цркве, Историје помјесних православних цркава, Историје и предања Свете Горе Атонске, Византије и византијско-словенских односа.

Срђан Симић је рођен 1970. године у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1994. године. Постдипломске студије уписао је на Старокатоличком универзитету у Берну 1994/95. године, гдје је похађао интензивни универзитетски курс њемачког језика. По повратку у своју земљу, магистрирао је на Богословском факултету у Београду на тему „Учење Корана о Исусу Христу“. Специјалистичке студије из области старооријенталног јудео-хришћанства и ислама похађао је на Карл/Францес Универзитету у Грацу код проф. др Карла Пренера. На истом факултету пријавио је докторски рад насловљен „Библијски и апокрифни текстови у Курану“. У звање доцента за предмет Историја религије изабран је 2009. године на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. Исте године је рукоположен за презвитера и постављен за духовника у Цркви Ружици и капели Свете Петке на Калемегдану у Београду. Ожењен је и отац је троје дјеце. Ванредни је професор на Богословском факултету у Фочи.

Далибор Петровић је рођен 9. новембра 1972. године у Фочи, од родитеља Новака и Драгице Петровић (рођ. Милетић). Основну школу завршио је у Броду на Дрини, а средњу електротехничку школу 1991. године у Фочи. Године 1994. уписао је Духовну академију Светог Василија Острошког у Фочи. Као први студент Духовне академије дипломирао је 24.11.2000. године. Од 1996. до 2001. године предавао је вјеронауку у основним школама у Фочи. Потом је радио као управник интерната Духовне академије. Упоредо, од школске 2002/2003. године, уписао је постдипломске студије на истој Академији на смјеру за Историју хришћанске Цркве код ментора проф. др Радомира Поповића. Године 2005. одлази на Московску духовну академију ради учења руског језика и припреме магистарског рада из Историје хришћанске Цркве на тему „Стјажатељи и нестјажатељи у руској Цркви XVI вијека“. Магистарски рад одбранио је 18.11.2006. године. Већ тада био је ангажован као асистент на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. Докторску дисертацију на тему „Улога патријарха Никона у животу Руске цркве XVII вијека“ одбранио је на истом факултету 17. јуна 2010. године. Тренутно ради као ванредни професор на Богословском факултету у Фочи. Ожењен је и има двоје дјеце.

Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого (Сарајево, 1983) је свештеник Српске Православне Цркве и ванредни професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву. Са породицом, оцем Ристом, мајком Горданом и братом Марком усљед ратних околности долази на Пале (1992), гдје је завршио основну школу и гимназију. Богословско образовање и сва досадашња научна звања стекао је на поменутом ПБФ у Фочи, а стручно се усавршавао у Њемачкој и САД. До сада је објавио двије књиге и више самосталних научних радова на српском, енглеском, руском и румунском језику. Говори неколико страних језика. Настоји да богословље као потрагу за Смислом учини саставним дијелом савремене српске културе. Ожењен је супругом Јеленом и отац је троје дјеце: Евгенија, Николине и Марије. Декан је Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи.

Протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић рођен је 1975. године у Пријепољу (Србија). Основну школу завршио је у Рудом (БиХ) 1989. године. Богословију „Свети Сава“ завршио у Београду 1994. године. На Православном богословском факултету у Фочи  дипломирао је 2000. године. На истом факултету је магистрирао 26. јуна 2006. године, одбранивши рад „Химна љубави Прве посланице Коринћанима св. Апостола Павла“. Докторирао је на истом факултету 26. маја 2010. године одбранивши тезу „Испуњење старозавјетних пророштава у Јеванђељу по Матеју“. Од септембра 1998. до јула 1999. године изучавао је грчки језик на Лицеју „Свети Ћирило и Методије“ у Килкису (Грчка). Као стипендиста Diakonisches Werk EKD-а од септембра 2006. до августа 2007. године студирао је евангелистичку теологију на Универзитету „Ернст Мориц Арндт“ у Грајфсвалду у Њемачкој. Овдје се бавио библијским наукама и интензивним учењем библијског јеврејског језика. Од 2000. до 2006. био је запослен као наставник Светог писма у Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи. У децембру 2006. године постављен је за вишег асистента на Катедри за Нови завјет на Православном богословском факултету у Фочи. Од септембра 2010. предаје Стари завјет, Историју и егзегезу Старог завјета и Библијску теологију на истом факултету. Од 2002. до 2007. године био је главни и одговорни уредник часописа студената Богословског факултета у Фочи Нови источник. Од 2009. до 2013. године обављао је дужност уредника научног часописа Годишњак који издаје Богословски факултет у Фочи. Тренутно је ванредни професор на истом факултету, као и продекан за наставу

Протојереј-ставрофор др Ненад Тупеша рођен је 27. новембра 1972. године у Младеновцу, од оца Рада и мајке Рајке (рођ. Обреновић). Основну школу је завршио у Чајничу, а средњу саобраћајну школу у Горажду 1990. године. По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Николаја, уписује се на Православни богословски факултет СПЦ у Београду 1994. године, гдје и дипломира 1999. године. Благословом митрополита Нилолаја и на препоруку декана Богословског факултета у Београду проф. др Радомира Поповића, 2000. године уписује постдипломске студије на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу. Уписује школу за странце за учење француског језика SFILC, а потом учење француског језика са цивилизацијом током три семестра наставља на Сорбони. Године 2003. на Институту Светог Сергија брани магистарску тезу код проф. др Николаја Озољина на тему: „Литургија и пасторална теологија“. По повратку из Париза 2003. године бива постављен за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. На овој дужности остаје до 2007. године. Наставно-научно вијеће Православног богословског факултета у Фочи бира га 2004. године за вишег асистента на Катедри за Литургику. Од 2008. до 2012. године био је ангажован као сарадник на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву за предмет Литургика са црквеном умјетношћу, а од академске 2016/17. предаје и Свето Писмо Старог и Новог Завјета. У чин ђакона рукоположен је 2005, а у чин презвитера 2007. године. Докторску дисертацију „Утицај источних анафора на западне литургије“ одбранио је на Православном богословском факултету у Фочи 2011. године. Докторске студије уписао је и на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Аутор је више научних радова из области литургијског богословља и правних наука. Од 2014. године постављен је за координатора за вјеронауку у Митрополији дабробосанској. Исте године бива одликован напрсним крстом од стране Епископа захумско-херцеговачког Г. Григорија. Од 2016. године постављен је за архијерејског намјесника србињског. Доцент је на Православном богословском факултету у Фочи, гдје тренутно врши дужност продекана за научно-истраживачки рад и финансије. Ожењен је и отац је троје дјеце.

Доцент др Владимир Ступар

Рођен  30.06.1972. године у Сарајеву, од оца Милована и мајке Бранке. У Сарајеву завршио основну и средњу школу. Дипломирао на Богословском факултету СПЦ у Београду 2000. године. Магистрирао на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи на тему: „Просветно-педагошки рад Светог Петра Митрополита Дабробосанског“ 2007. године из научног подручја, Катихетика са методиком. Докторираоиз истог научног подручја на истом факултету 2013. године на тему: „Васпитни и образовни значај служби у Србљаку“. У свештеном чину, ожењен и отац петеро деце са супругом Мирјаном. Старјешина Саборне цркве у Сарајеву.

Саша Шољевић је рођен 1969. године у Сарајеву. Студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву (1989-1992), дипломирао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Фочи, 2002. године. Од школске 2002/2003. године запослен је као библиотекар Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Магистрирао је из Историје Српске Православне Цркве 2008. године, а докторирао је из истог предмета 2012. године (оба пута под менторским руководством академика проф. др Предрага Пузовића). До сада је објавио више научних радова у часописима Годишњак и Нови источник. Доцент је на Православном богословском факултету у Фочи. Живи у Сарајеву.

Драган Учур рођен је 28. априла 1969. године у Јајцу од родитеља Тодора и Јованке. Основну школу завршио је 1983. године у Сарајеву. Богословију Света Три Јерарха завршио је у манастиру Крки 1988. године. Војни рок служио је 1988-89. године у Вараждину. Био је дугогодишњи наставник богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки и Светог Петра Дабробосанског у Фочи (17 година). У августу 1995. године са својим народом бива протјеран из Републике Српске Крајине. Дипломирао је на Духовној академији у Фочи 2002. године. Извјесно вријеме био је и предаач на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, на одсјеку за Црквену музику. Магистрирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи 2006. године на тему „Литургијско појање у мисији Цркве“. Тренутно је доцент на Богословском факултету, гдје предаје Црквено појање са правилом. Ожењен је супругом Мирјаном са којом (за сада) има двоје дјеце.

Ведран Голијанин је рођен 1. фебруара 1987. године у Сарајеву од оца Зорана и мајке Снежане. Године 2001. уписао је Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочи, а 2005. године Православни богословски факултет Светог Василија Острошког. На истом факултету завршио је мастер студије, одбранивши 12. априла 2013. године мастер рад на тему „Слике Христа у источној Азији: Инкултурација хришћанства у Кини, Јапану и Кореји“, под менторским вођством протојереја-ставрофора проф. др Дарка Ђога. Докторске студије уписао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Од 2009. године радио је као библиотекар на Богословском факултету и Богословији у Фочи. Тренутно ради као виши асистент на Богословском факултету Светог Василија Острошког на катедри за Примијењену теологију. Обавља дужност оперативног уредника часописа Годишњак. Објавио је двије књиге и више научних радова. Области његовог интересовања су практична и пасторална теологија, мисиологија, религиологија и дијалог Цркве и савременог атеизма на пољу природних наука. Предводи филсмку секцију Богословског факултета у Фочи.